Грамофонија – Дворжак: Девета симфонија

Овај снимак, објављен у едицији „дигитални снимци” врло добро илуструје позицију мађарског државног издавача на тадашњој европској дискографској сцени. Наиме, почетком осамдесетих година, Хунгаротон је отпочео сарадњу са компанијом Сони и кренуо са дигиталним снимањем и резањем плоча са дигиталних мастера, што се најпре одразило на квалитет снимака, а затим и на фонограмске опције, с обзиром на то да је исти мастер могао бити објављен као компакт-диск или на траци и сваки би практично био „прва” копија. Рани прелазак на дигитални начин рада је Хунгаротону омогућио предност на тржишту дигиталних снимака осамдесетих, будући да су у понуди имали велики број раритетних, али и веома популарних снимака, које су дистрибуирали на свим уобичајеним носачима звука. Тако је снимак који вечерас емитујемо објављен и као плоча, компакт-диск и касета, који су начињени од истог мастера. Сниматељ је био Иштван Берењи а супервизор Јено Симон.

Дигитални снимци на плочама су поред побошљања квалитета звука, утицали и на доступност мета-података, с обзиром на то да су за разлику од аналогних записа, информације везане за трајање, квалитет, резолуцију и начин кодирања садржане у самом снимку, те су их и издавачи радо објављивали на омотима плоча као доказ супериорности снимања плоча уз помоћ рачунара. То је случај и са плочом са Дворжаковом симфонијом, чији је омот дизајнирао Ђерђ Палфи који је сарађивао са Хунгаротоном на бројним албумима са популарном музиком, што се може уочити и на овом омоту неуобичајеног графичког решења за издања са уметничком музиком.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић