Рејха у Паризу

Рејхина функција професора контрапункта на париском Конзерваторијуму није била без контроверзи. Наиме, постојао је отворени сукоб између Луиђија Керубинија и Франсоа-Жозефа Фетија с једне, и Рејхе с друге стране. Из данашње перспективе, Керубинијев и Фетијев приступ можемо означити као конзервативан, док је Рејха трагао за новим начинима повезивања хомофоније и полифоније, проширивања тоналних оквира и по цену слабљења самог тоналитета, те модалитетима употребе неправилних и асиметричних фраза. Током двадесетих и тридесетих година 19. века Рејха је имао прилику да утиче на своје ученике на Конзерваторијуму, од којих ће неки имати значајну улогу у обликовању француске и европске уметничке музике тога доба, попут Хектора Берлиоза, Франца Листа и Сезара Франка. Рејхин Те Деум, његово је последње велико вокално-инструментално дело, настало 1826. године, у којем је применио своја учења о полифонији.

Последњих деценија свог живота Рејха је одржавао пријатељске везе са Ђоакином Росинијем, још једним композитором који је у овом периоду Париз изабрао за свој дом. Међутим, за разлику од Рејхе за кога су ово биле плодоносне деценије, Росини се у Паризу повукао из света опере у којем је превасходно био активан и скоро је престао да компонује. Ретка дела које је написао у овом периоду углавном припадају жанровима духовне музике. Чућете завршетак из дела Stabat mater, почев од става „Sancta mater", компонованог у периоду између 1831. и 1841. године.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић