Опера – Станислав Моњушко: Парија

Ово је био "излет у свет оријента" оца пољске националне опере, написан по мотивима истоименог трагичног комада француског аутора Казимира Далвиња, на основу којег је либрето направио Јан Хенћињски. Прошле године обележено је два века од Моњушковог рођења, бројним манифестацијама и фестивалским извођењима његовог опуса, а посебно заборављених дела, те је тако и Парија поново изнета на светлост дана. Наиме, за Моњушковог живота наишла је на лош пријем код критике, као и код саме публике. Но, данашњи слушаоци могли су да се увере да је у питању музички супериорно остварење романтичарске опере, које се у великој мери ослања на изузетни мелодијски дар Станислава Моњушка. Једина замерка је недостатак драмске тензије проистекле из плошности драматуршког заплета и одређене "дистанце" коју је сам Моњушко задржао спрам предлошка.

Снимак који ћете вечерас чути је направљен за време Ускршњег фестивала Лудвиг ван Бетовен у Варшави 2019. године, а објавила га је у августу пољска дискографска кућа Дуx. То је италијанска верзија опере која је направљена за живота композитора и која, по речима критике, веома природно звучи указујући на космополитски карактер музике Станислава Моњушка. У овом контексту занимљиво је напоменути да је 1829. године оперу на поменути предложак Казимира Далвиња направио и Гаетано Доницети и да су ово, данас заборављено дело, стручњаци за опус италијанског композитора такође одликовали највишим оценама.

На музичком плану, у опери Парија, Моњушко показује своје оркестарско умеће, као и смело ширење звучног спектра на мање уобичајене инструменте попут там-тама, гонга, контрафагота или бас кларинета, у циљу постизања "егзотичне боје". Његово умеће је посебно видљиво у Увертири коју поједини тумачи убрајају међу најбоља оркестарска дела овог пољског композитора. Оријенталистичка тематика наметнула је и другачију музичку естетику целог дела које се не ослања на пољске, фолклористичке елементе, већ покушава да дочара свет далеке Индије у којој се дешава радња, попут остварења француске или италијанске опере тог доба.

Сиже опере

Заплет је везан за љубав између Неале и Идамора, у сплету околности везаних за ригидни кастински систем Индије. Наиме, Неала је свештеница и ћерка Акебара предводника браманске касте, а Идамор је ратник који је победоносно одбранио земљу од непријатеља. Акебар пристаје на брак двоје младих како би смањио тензије између ове две касте, али прославу веначња прекида парија Џарес. Наиме, парије као људи изван кастинског система, такозвани "недодирљиви", односно презрени сиромаси Индије, не смеју да укаљају својим присуством света места и церемоније, и казна за овај преступ је смрт. Идамор тада стаје у одбрану овог човека и открива да је и сам рођен као парија. Акабар га убија, а Неала која је већ чула од свог младожење истину одлучује да подели Џаресову судбину, док је сопствени отац проклиње и шаље у изганство.

Уредница Ксенија Стевановић