Фестивал Музике и игре у Гранади 2020

Слушаћете позната и често интерпретирана дела из пера славног бечког класичара - Волфганга Амадеуса Моцарта: Симфонију у Ге дуру, број 27, Кехлова ознака 199/161б, Клавирски концерт у де молу, број 20, Кехлова ознака 466, као и Симфонију у ге молу, број 40, Кехлова ознака 550.

Симфонија у Ге дуру је, према историјским изворима, компонована априла 1773. године, када је Моцарт имао само седамнаест година. Ово дело је једно од четири симфоније које је композитор писао по повратку у Салцбург из Милана где је са успехом изведена његова опера-серија Лучо Сила, и два месеца пре његовог одласка у Беч. Моцарт је, између осталих младалачких симфонија, и овим остварењем допринео успостављању симфоније као стожерног дела и окоснице будућих концертних репертоара. Музиколог Алфред Ајнштајн у својој студији о Моцарту истиче да „Симфонија постаје главно дело, центар и врхунац музичког програма. Напредовала је од декоративног ка експресивном, од екстерног ка интерном, од чисто церемонијалне музике до интимне исповести”.

Клавирски концерт у де молу, број 20, Кехлова ознака 466, како истиче Ајнштајн, завршен је 1785. године, када је и премијерно изведен у Бечу са композитором који је наступио као солиста. Иначе, клавирски концерти су врхунац Моцартовог достигнућа у области оркестарске инструменталне музике, чему у прилог говори и чињеница да се њима бавио још од најраније младости. Концерт у де молу, Кехлова ознака 466 представља први Моцартов молски, а уједно и један од његових најпознатијих концерата. Оно што га издваја јесу патос и драма, па се због тога у литератури често означава и као претходник Бетовенових клавирских концерата. Из тог разлога не треба да чуди чињеница да је Бетовен овом делу био посебно наклоњен и да га је често свирао. Поред њега, каденце за концерт су писали и Шарл Валентен-Алкан, Јохан Непомук Хумел, Феручо Бузони и Клара Шуман. Интересантно је подсетити да је на популаризацију овог концерта, између осталих, утицао и филм Амадеус Милоша Формана, из 1984. године у којем су за дочаравање сцена коришћени фрагменти из другог става.

Симфонија у ге молу, број 40, Кехлова ознака 550 у литератури се често означава и као Велика ге мол симфонија, како би се разликовала од друге, истоимене молске симфоније – Мале ге мол симфоније, број 25 коју је композитор писао као седамнаестогодишњак, односно, која припада групи симфонија компонованих 1773. године. Иначе, ово су и једине молске симфоније у читавом Моцартовом опусу. Према историјским изворима, Велика ге мол симфонија довршена је 1788. године и уз Симфоније у Ес дуру, Кехлова ознака 543 и Це дуру, Кехлова ознака 551, припада групи последњих симфонија које је композиор написао за живота. Иако нису познате јасне околности под којима су настале, музиколошкиња Бетси Шварм за Велику ге мол симфонију претпоставља да је првенствено употребом ге мол тоналитета Моцарт показао своје интересовање за уметнички покрет Штурм унд Дранг, који је истицао значај емоција, природности и једноставности осећања, па су се композитори усмеравали да дотакну "уши и срца" слушалаца.

Уредница Ирина Максимовић Шашић