Светске музичке позорнице

У првом делу концерта изведен је Шпански капричо, опус 34 Николаја Римског-Корсакова, као и Први клавирски концерт у Ес дуру Франца Листа, у којем је солистичку деоницу свирао млади руски пијаниста Данијел Харитонов. У другом делу изведена је Прва симфонија у ге молу, опус 13 Петра Чајковског, названa Зимско сањарење.

Историјски извори наводе да је Шпански капричо, опус 34, из 1887. године, Римски-Корсаков првобитно планирао за соло виолину уз пратњу оркестра, међутим променио је план одлучивши да га посвети само оркестру који на најбољи начин може да дочара веома живахне мелодије преузете из богатог наслеђа шпанске традиционалне музике, попут астуријанских игара као што су алборада и фанданго.

Рад на партитури Првог клавирског концерта, једног од најпопуларнијих остварења романтичарског пијанисткичког репертоара, Франц Лист је започео 1830. године, али га је коначно завршио тек 1849. године. Премијера дела уприличена је у Вајмару 17. фебруара 1855. године када је оркестром дириговао Хектор Берлиоз, а солистичку деоницу свирао композитор. Вечерас као солисту слушамо двадесетједногодишњег руског пијанисту Данијела Харитонова, који је након освојене треће награде на такмичењу Чајковски 2015. године, препознат као један од важних младих уметника пред којима је плодна и веома успешна каријера. Наиме, након дебија са оркестром Мариински и маестром Валеријем Гергијевим 2013, Харитонов је, поред руских ансамбала, музицирао као солиста и са оркестрима у Кини и Италији. Критичари издвајају и његове веома запажене наступе у Француској, као и изузетан солистички концерт који је одржао у њујоршком Карнеги холу 2013. године. Иначе, Харитонов је студије клавира завршио у Москви, а од 2016. године похађа специјализацију на Краљевском музичком колеџу у Лондону, у класи Дмитрија Алексејева.

Симфонију у ге молу, број 1 опус 13 под називом Зимско сањарење Петар Чајковски је компоновао 1866. године, након што је постао професор на Московском конзерваторијуму. Иако је до тада његов опус бројао само неколико краћих оркестарских остварења, композитор је желео да напише и своју прву симфонију, која му је, како се присећао његов брат Модест Чајковски, задала велике муке, донела пуно патње и захтевала од њега изузетан напор и труд. Како историјски извори наводе, Чајковски је недовршену партитуру прве симфоније показао својим колегама на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу у нади да ће наићи на разумевање, те да ће је неко потом и извести, међутим догодило се неочекивано: композитор је претрпео оштре критике својих колега. Упркос томе, Чајковски није одустајао од рада, а својој покровитељки Надежди фон Мек је у једном писму из 1883. године написао да „иако је у много чему још увек незрело, ово дело у основи има више садржаја и боље је од многих остварења из мог зрелијег периода рада". Уневши извесне измене у партитуру, композитор је своју прву симфонију успео да оконча назвавши је Зимско сањарење. Ово дело је, како надаље истичу историчари, „осећао као грех своје слатке младости", а посветио га је Николају Рубинштајну, руском пијанисти, диригенту и композитору, иначе свом блиском пријатељу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић