Имагинарни пејзажи

На почетку емисије чућете албум A Mimesis of Nothingness који је Амини објавио крајем августа за дискографску кућу Hallow Ground из Луцерна, за коју је објавио и неколико критички цењених остварења попут издања TAR из 2017. године. Нумере на овом остварењу су инспирисане фотографијама цењене уметнице Нушин Шафие, које је Амини видео на изложби у Емкан галерији у Техерану. На сугестију кустоса изложбe, двоје уметника су започели да раде на заједничком пројекту који је резултирао албумом A Mimesis of Nothingness у чијој пратећој књижици се налазе фотографије Нушин Шафие. Спојила их је заједничка фасцинација како кажу метафизиком простора, овог пута Техерана који Шафие бележи у својим радовима. Амини каже: „То није Техеран којег сви пројектују у своја дела, већ Техеран који се помаља кроз велике и мале скрајнуте предемете и места”, сагледавајући њихову чудну утопљеност у насилну и декадентну историју Ирана и Персије. Амини ствара висцерално, амбијентално окружење за ове незавршне остатке прошлости и њихове духове, ткајући деликатну звучну таписерију од теренских снимака, звукова акустичких инструмената и развијених вертикалних електронских текстура, које осветљавју својим спектром необичан, ониричан свет ове музике. 

Албум Кани Порје Хатамија из 2013. године је пре неколико месеци доживео реиздање у продукцији лејбла Dronarium, уз неколико нових ремикса. Овај експериментални саунд уметник иначе живи и ствара у Санандажу, престоници иранског Курдистана и центру курдске културе. Овај нежни и опуштајући албум евоцира „топли загрљај земље и ваздуха, благост ветра, микроксомос универзума који се налази испод наших ногу, као и сећања и носталгију која нас окружује”, каже Хатами. 

Иако је у међувремену направио неколико одличних албума са Увеом Цаном (Arovane), као и најновији са Ароном Мартином и Робертом Атанзијом, ово пасторално амбијентално остварење у којем се мешају теренски снимци и мелодије, се истиче својом непатвореном интимношћу и једноставношћу. 

Уредница Ксенија Стевановић