Бетовен и фолклор

У трећој емисији циклуса у коjeм говоримо о улози фолклора и фолклорних музичких материјала у опусу Лудвига ван Бетовена, слушаћете клавирске композиције овог аутора и Франца Шуберта.

Међу првим Бетовеновим клавирским опусима у којима се може пратити утицај фолклорног материјала је његова сажета Соната за клавир у Ге-дуру опус 79, компонована 1809. године. У овој сонати доминира играчки карактер, инспирисан фолклорним плесовим, почев од првог става у темпу престо који је насловљен као „немачки" (tedesco). Утицај фолклора може се пронаћи и у позном Бетовеновом клавирском стваралаштву. Издваја се његова троставачна Соната за клавир у Ас-дуру, опус 110, компонована 1821. године. Скерцо на месту другог, играчког става, наликује Бетовеновим позним клавирским багателама и садржи референце на две комичне немачке народне песме његовог времена.

У клавирској музици Франца Шуберта сусрет са фолклором неретко је означен мађарским предзнаком. Његов Дивертисман à la hongroise у ге-молу за клавир четвороручно представља опсежно троставачно дело које је Шуберт компоновао на основу мелодија које је чуо и записао у Жељезовцима, у тадашњој Угарској. Шуберт је у овом граду радио као наставник музике двема ћеркама грофа Јохана Карла Естерхазија и то током летњих месеци 1818. и 1824. године. Препознатљиви типизирани елементи мађарског фолклора, укључујући карактеристичне асиметричне ритмичке обрасце и меланхолични мелодијски материјал, посебно су изражени у првом и трећем ставу Шубертовог дивертисмана.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се