Музика вива

Концептуални и наративни склад програма, део је извођачке поетике Наташе Пенезић, која је дубински посвећена клавиру као инструменту модернизма XX века, али и пратиоцу наше садашњице, ослобађајући изражајни простор и за сам инструмент и за пијанисту-извођача. 

Џоана Бејли у свом делу Вештачке средине број 8 – Бабел као полазишну тачку корисити теренске снимке што је карактеристика њене поетике. Ово дело је написано за клавир и звучну матрицу састављену од теренских снимака начињених у околини базилике Нотр Дам у Паризу. Поднаслов Бабел, односно Вавилон реферира на разноврсне језике који могу да се сусретну на овој популарној туристичкој дестинацији. Сама музичка композиција, по речима ауторке, егзистира унутар случајног наратива теренског снимка, односно клавир се уклапа у оквир свакодневног звука, без потребе да преузме примат.

Циклус Инсектаријум новосадске композиторке Јасмине Митрушић чине композиције различитих карактера и текстура, као и формалних образаца – од ронда, сонатног облика до свите и варијације, обједињених језгровитим изразом који произилази из фасцинације природом.

Дело Арахнин сан за клавир и електронику Ане Гњатовић, инспирисано је грчким митом о плетиљи Арахни која је изазвала богињу Атину на такмичење и за казну је претворена у паука, односно Кафкиним јунаком Грегором Самсом који се претворио у огромну бубашвабу. Док Наташа Пенезић изговара речи из Кафкиног Преображаја уроњена у клавир, окружује је паучинаста мрежа звукова, коју Ана Гњатовић испреда електронским нитима које евоцирају раскошни свет шумова инсеката спроведених до фантазмагоричног, кошмарног врхунца. 

Уредница Ксенија Стевановић