Бетовенова колекција Еурорадија

На програму су биле три последње клавирске сонате Лудвига ван Бетовена: број 30 у Ес дуру опус 109, број 31 у Ас дуру опус 110 и број 32 у це молу опус 111. Због ситуације са вирусом Ковид-19 концерт је приређен без присуства публике, а гледаоци и слушаоци широм света су могли да га прате путем интернет платформи.

Три последње Бетовенове клавирске сонате компоноване између 1820. и 1822. године, су израз стања композиторовог духа, оличеног у меланхоличном лиризму и потрази за трансценденцијом који прожимају његов позни опус. Поједини стручњаци виде ова дела као кореспондентна на емотивном нивоу са његовом последњом духовном композицијом – Мисом Солемнис. Са друге стране, историјски подаци нам указују на дубоку везу настанка ових соната и Бетовеновог односа са породицом Брентано, чије чланове је сматрао својим јединим пријатељима. Иако је желео да им посвети сва три дела, на крају је само сонату опус 109 адресирао на млађу ћерку Антоније Брентано, Максимилијану, док ће њеној мајци посветити Дијабели варијације.

Иза посвете Максимилијани Брентано, крију се и емоције које је композитор гајио према младој жени, те је соната опус 109 број 30 у Ес дуру, коју ћете слушати на почетку емисије, испуњена блиставим, лирским тренуцима посебног квалитета.

Бетовен је у овом делу, као и у позним квартетима, развио нови тип варијација у којима интерпретатори имају индивидуалнији и слободнији приступ у третману оригиналне теме. Стиче се утисак да се теме у овим делима трансформишу и рашчлањују до својих основа, а не само варирају. На тај начин, Бетовен је дао нов концепт музичког јединства, посматрајући га као еволуцију унутар целине, а не као помирење супротстављених снага.

Иначе, Андраш Шиф, познат првенствено по интерпретацијама Бахових, Моцартових и Шубертових дела, као и по минуциозном промишљању приступа пијанистичком канону, је 2016. године, за издавачку кућу И-Си-Ем, објавио комплетан опус клавирских соната Лудвига ван Бетовена. Према његовим речима, за разлику од Моцарта и Шуберта, у целокупности Бетовеновог клавирског опуса, нема поновљених гестова – све се одвија и развија на нов начин, те интерпретатори као рестауратори слика морају да уклоне слој конвенција, да очисте прашину и прљавштину, како би дело репродуковали у његовој оригиналној свежини, истакао је Шиф.

Ауторка емисије Јелена Дамјановић