Рејха у Бечу

Ове године навршава се 250 лета од рођења Антоњина Рејхе, композитора, теоретичара и музичког педагога. Током августа пратићете циклус о његовом раном стваралачком периоду, у коме је превасходно био упућен на аустријску престоницу и бечку композиторску школу. У првој емисији слушаћете симфонијска дела Антонија Розетија и Антоњина Рејхе

Аутор европске каријере, активан пре свега у Бечу и Паризу, Антоњин Рејха је био једна од централних личности музичке сцене своје генерације. Рођен 26. фебруара 1770. године у Прагу, Рејха је у младости научио да свира на виолини, клавиру и флаути, а са петнаест година примљен је у оркестар бонског електора. Током Наполеонових ратова у немачким земљама, Рејха је путовао и живео у Хамбургу и Паризу, покушавајући да изгради каријеру оперског композитора, а поред композиције, бавио се и математиком, филозофијом, теоријом музике и педагогијом. У овом раном периоду његовог стваралаштва препознају се утицаји манхајмске школе, Андреа Гретрија и композитора париске опере комик, Кристофа Глука, као и Хајдна и Моцарта.

Рејхина Симфонија у Ес-дуру, опус 41, настала је око 1800, а публикована је шест година касније у Лајпцигу. Реч је четвороставачном делу, које започиње манифестно хајдновским лаганим уводом, те крије специфична изненађења на плану метричке организације тема и употребе контрапункта у молској епизоди финалног става. Овакви поступци нису промакли критичарима тог доба, а постаће карактеристика Рејхиног композиционог стила. Симфонија у Це-молу за мали оркестар Антоњина Рејхе не може се поуздано датирати, али стилски такође припада његовом раном стваралачком периоду. У њој је посебно могуће препознати идиосинкратични спој париске опере комик и Хајдновог симфонизма. Први став засићен је симфонијским хумором, док је други, лагани став изненађујуће густе, непрозирне фактуре.

Две деценије старији Рејхин савременик, Антонио Розети, још један је композитор чешког порекла који је градио европску каријеру, на трајекторији која је укључивала Париз и немачке градове. Његова Симфонија у Де-дуру, М. А-13, настала је око 1789. године, када је Росети био капелмајстор на двору кнеза Валерштајна. Реч је о амбициозном остварењу у коме пажњу привлачи прегнантни мотивски рад типичан за бечку школу симфоничара, експресивни третман оркестра, као и пасторални музички елементи.

Аутoр Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса