XX век – Дела Дмитрија Кабалевског

Кабалевски је студирао на Московском конзерваторијуму, где је дипломирао композицију у класи Мјасковског 1929. и клавир у класи Голденвајзера 1930. године. У студентским данима писао је дидактичке композиције намењене деци, а тада је настало и прво озбиљније дело – Поема борбе која је била инспирисана проблемима савременог живота. Током двадесетих година, позиционирао се тако да се слагао и са модернистичком струјом, и са струјом која је сматрала да је такав стил компоновања израз пуког елитизма. Друга симфонија из 1934. наишла је на добар пријем, али прави пробој Кабалевски је направио опером Кола Брењон из 1938. године, по роману Ромена Ролана.

Слушаћете дело настало по завршетку студија композиције – Клавирски концерт број 1 опус 9. Дело је премијерно изведено 1931. године у Москви, када је Кабалевски свирао солистичку деоницу. Његов стил, који тада још увек није био обликован до краја, садржао је у себи далеке асоцијације на остварења Чајковског, Римског-Корсакова, Рахмањинова, Равела и Прокофјева. Лирски, помало сановити фолклоризовани романтизам прва два става концерта, неће у многоме подсећати на револуционарни програм Прве и Друге симфоније које ће ускоро написати.

Друга симфонија опус 19 компонована је 1934. године. Стилски овај аутор досеже зрелост током тридесетих година двадесетог века, ослањајући се на Прокофјева као узор и модел музичког језика. Ипак, Кабалевски се чини мање иновативним аутором, посебно у погледу хармоније која се базирала на дијатонским склоповима обогаћеним хроматиком и поигравањем са тонским родом. Као члан партије, Кабалевски је имао позицију која му је омогућавала сигурност и привилегије које неки уметници нису имали. Друга симфонија је постала једина од његове четири, која је успела да нађе пут до концертног репертоара те се изводила и у Русији и у иностранству.

Уредница Сања Куњадић