Давид Лапужад: Делез – три синтезе времена

Давид Лапужад француски је филозоф који је широј јавности постао познат по томе што је средио и приредио филозофску заоставштину Жила Делеза, пре свега у трима књигама: Пусто острво и други текстови (из 2002), Два режима лудака (из 2003) и Писма и други текстови (из 2015. године). Године 2014. објављује књигу Делез: аберантна кретања која је, истог тренутка, преведена на све велике језике и данас се сматра једним од најбољих тумачења дела Жила Делеза. Поглавље о три синтезе времена преносимо из те књиге.

Делезова филозофија времена по утицају је, вероватно, надмашила и Хајдегерову, пре свега због тога што три временске димензије – прошлост, садашњост и будућност – Делез разуме као синтезе, а не као пуко протицање. Лапужад инсистира управо на том моменту и изводи конструкцију по којој је прошлост најчвршћа, али и најразуђенија димензија времена. Садашњост, утолико – сваки тренутак садашњости – у себи сажима читаву прошлост (чим констатујемо тренутак садашњости он, у гесту констатације, постаје прошлост), те је управо памћење синтеза која прави мост између прошлих и садашњих тренутака који, одмах, постају прошли. Посебан проблем су, пак, пасивне синтезе времена, које не успевају да добаце до садашњости, и активне синтезе које нас воде у будућност. 

Густином израза и филозофском имагинацијом Давид Лапужад показује се достојним тумачем можда и највећег филозофа двадесетог века.

С француског превео Иван Миленковић.
Читао је Александар Божовић.