Бетовенова колекција Еурорадија

Редитељ Тобијас Крацер и његов тим нису у потпуности пратили литерарни предложак Бетовеновог Фиделија. Наиме, на позорници је, према Крацеровој замисли у првом чину, била постављена тробојка са слоганом Слобода, једнакост, братство, која је обележила Француску револуцију 1789. године, премда је публика очекивала да традиционално радња буде смештена у Шпанији. Но, треба напоменути да је Бетовен ово дело преместио на Пиринејско полуострво, које је у то време представљало егзотичну дестинацију за становнике централне Европе, да би на тај начин избегао цензуру аустријских власти. Наиме, свако ко је желео да се бави политичким темама које су се тицале Француске или Немачке није имао другог избора, него да радњу свог дела смести у друго окружење како би избегао непосредне асоцијације. Ипак, савременицима није било тешко да препознају револуционарну позадину Фиделија, посебно ону која се везивала за Јакобинску диктатуру. Тако је редитељ Тобијас Крацер први чин опере вратио у имплицирано, реално окружење после револуције, покушавајући да прикаже све оно што је могло бити цензурисано у време када је опера настајала. Крацер је, такође и други чин сместио у потпуно неочекивану и другачију средину у односу на први чин, у безвременски простор, како га је и сам Бетовен замислио, у којем се преплићу проблеми међуљудских односа и друштвене околности. Занимљиво је да је на сцени путем видео бима публика могла да у крупном плану види реакције чланова хора. Наиме, Крацер је сматрао да је начин на који хор гледа Флорестана заправо начин на који ми сами пратимо причу опере, а с друге стране је желео што уверљивије да прикаже судбину политичких затвореника широм света, односно да укаже на неправду која се дешава пред нашим очима.

Ауторка емисије Јелена Дамјановић