Стваралаштво Фердинанда Карулија

У наставку циклуса који емитујемо поводом 250 година од рођења овог италијанског композитора и гитаристе слушаћете његове камерне и концертантне композиције у којима се сусрећу гитара и флаута.

Инструментални састав сачињен од гитаре и флауте заузима важно место у Карулијевом опусу, што је у највећем броју случајева условљено околностима кућног музицирања. Изузетак представља његов Концерт за флауту и гитару у Гe-дуру, у коме овај дуо напушта оквире музичког салона и постаје саговорник симфонијском оркестру. Приметно је композиторово одлично познавање могућности оба солистичка инструмента и њиховог тембровског уодношавања са оркестром. Први став показује склоност ка екстензивном моцартовском тематском раду са музичким материјалом, док се завршни Allegro директно ослања на лагани став у форми теме са варијацијама.

Карулијев Концертантни трио за флауту, виолину и гитару, опус 12, настао је око 1809. године. Реч је о четвороставачном делу, које отпочиње сажетим лаганим ставом Largo, те чија структура асоцира на традицију сонате da chiesa. Централно место заузима сонатни алегро на месту другог става, на који се надовезује тема са варијацијама у умереном темпу.

Карулијева камерна дела за флауту и гитару обухватају дуа из опуса 104, као и квази-импровизаторску Фантазију у Гe-дуру, која је настала у традицији салонске музике и која је заснована на мелодијама из опере Пират Винченца Белинија.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

Стваралаштво Фердинанда Карулија

Програмска шема

Коментари