Читај ми!

Антологија српске музике

Дела Милоја Милојевића: Српска игра за виолину и клавир, свита за гудаче Интима и Други гудачки квартет у це молу

Милоје Милојевић је био један од најзначајнијих стваралаца који је оставио запажен траг у музичком животу Београда у периоду између два светска рата. Радио је као композитор, музички писац и критичар, мелограф, организатор и педагог. Школовао се у Београду, Новом Саду и Минхену, где је студирао музикологију, композицију и дириговање, а потом је 1925. године завршио студије музикологије на Карловом универзитету у Прагу, где је касније и докторирао. По повратку у земљу, предавао је историју музике на Београдском универзитету, а основао је и камерно музичко удружење Collegium musicum, које ће све до 1941. године имати важну улогу у музичком животу српске престонице. Наиме, Милојевић је дириговао ансамблом удружења, држао уводна предавања и покренуо едицију дела савремених југословенских композитора. Године 1939. постао је редовни професор композиције на Музичкој академији у Београду.

Према речима Властимира Перичића, у свом композиторском опусу Милојевић је започео са позиција националне школе, али је у свој музички језик асимиловао утицај немачког неоромантизма и француског импресионизма; потом се опробао и у експресионистичким тражењима, да би завршио свој опус повратком идиому родног тла.

У студији из 1954. године Милоје Милојевић: композитор и музички писац Петар Коњовић истиче да: „Његов уметнички темперамент, врео и племенит у исти мах, не потискује његову, толико карактеристичну, наклоност ка минуциозности, ка рафинираној тежњи за јасноћом. За њега је толико значајна и толико присна приврженост родном тлу и вољењу свога, а ипак, у свему што је радио потврдно је његово европско, „западњачко” гледање на композиторску структуру, облик и стил, на законе уметности у музичке културе уопште."

Идиому родног тла Милојевић се често враћао током целог свог стварлаштва, о чему сведоче дела попут Косовске свите, Повардарске свите, циклуса Мелодије и ритмови са Балкана, симфонијске свите Под сунцем мог Балкана, као и циклуса Са домака Шаре, Дрима и Вардара, из 1924. године, у којем је користио фолклорни материјал из сопствених теренских записа.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом