Антологија српске музике

Рођен 1917. године у Загребу, Рудолф Бручи је похађао студије композиције на Музичкој академији у Београду, где је 1952. дипломирао у класи Петра Бингулца. Након тога се усавршавао на Музичкој академији у Бечу, код Алфреда Ула, истакнутог додекафонског композитора. Радио је као члан оркестра Војске Југославије, корепетитор у новосадској опери. Године 1955. постао је директор музичке школе „Исидор Бајић" у Новом Саду, а у периоду од 1962. до 1965. радио је као директор опере Српског народног позоришта у овом граду. Био је члан Српске академије наука и уметности. Добитник је бројних награда и признања, међу којима се посебно издвајају: Октобарска награда Новог Сада из 1961. године, и прва награда на међународном конкурску Краљица Елизабета која му је додељена у Бриселу 1965. за дело Синфонија леста.

Музику за једночини балет Демон злата Бручи је писао 1965. године. Дело је премијерно изведено у Српском народном позоришту у Новом Саду 14. јуна 1966. године. Тада је дириговао Душан Миладиновић, док је за кореографију и сценарио био задужен Ико Отрин. Прича прати макроа и његову банду како хватају одбеглу проститутку и убијају је - за казну и опомену другима. Наилазе младић и девојка срећни и заљубљени. Макро наговара девојку да се ода богатом и угодном животу, позива Злато - симболичну фигуру која својом игром опчињава девојку и она се одлучује за макроа. Међутим, он одмах показује своје право лице, а девојка узалуд покушава да побегне. У следећој сцени видимо како се игри проститутки прикључују мушкарци, а међу њима је и младић који још увек воли своју девојку и покушава да је убеди да бежи. Она га одбија сматрајући себе недостојном његове љубави. Потом, у борби са бандом младић убија макроа, али и сам гине. Освестивши се, девојка сва очајна узима његову главу у наручје.

Властимир Перичић истиче да музика овог једночиног балета показује све карактеристике Бручијевог стила: соноран оркестарски звук, богату плесну ритмику, као и оштар хармонски језик.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић