Антологија српске музике

Рођен у Кули 1878. године, Исидор Бајић је по завршетку Српске гимназије у Новом Саду, уписао студије композиције на Музичкој академији у Будимпешти, у класи Ханса фон Кеслера чији су студенти, између осталих, били и Золтан Кодај, Бела Барток и Ерн Дохнањи. По завршетку студија Бајић долази у Нови Сад где 1901. године постаје наставник гимназије. Како историчари наводе, са хором и оркестром новосадске гимназије Бајић је приређивао концерте, чувене „беседе". Године 1903. покренуо је први музички часопис - Српски музички лист и Српску музичку библиотеку, периодично издање дела домаћих композитора - а 1909. године је основао музичку школу која и данас носи његово име. Написао је уџбенике Клавир и учење клавира и Теорија нотног певања. Бавио се и мелографским радом.

Према речима Властимира Перичића, дела Исидора Бајића су изузетно блиска народном духу, што се посебно односи на његове песме из позоришних комада, док у делима у којима се не ослања на традиционалну музику, дочарава себе као романтичара приврженог сентименталности минијатура Петра Чајковског и клавирском виртуозитету Франца Листа.

Оперу у једном чину - Кнез Иво од Семберије - Бајић је компоновао 1910. године, по истоименој драмској слици Бранислава Нушића. Радња се одвија у Семберији почетком XIX века, за време Првог српског устанка. Док се назименично чују глас појања из сеоске цркве и глас мујезина, стиже гласник који саопштава кнезу Иви да ће Кулин-бег туда провести робље. Народу окупљеном испред цркве после богослужења, Иво упућује позив да откупе робље. Међутим, он убрзо увиђа да неће моћи да прикупе довољно новца. У следећој сцени видимо везано робље и Кулин-бега са пратњом и плесачима који му играју чочек. Иво даје сав свој новац, кућу и земљу, а Кулин пристаје да пусти сво робље, осим најлепше робиње Станке. Умирујући народ који хоће да насрне на Кулина, Иво приложи и своје оружје, икону и кандило. Потресена Боја, Ивина мајка, видевши сина како све предаје Кулину, пада и умире. Тек је овим окрутни Кулн-бег био дирнут, па је ослободио Станку.

Кнез Иво од Семберије се, према мишљењу Властимира Перичића, одржао као популарна народна опера захваљујући приступачности и националном обележју музике. Важно је напоменути да је 1955. године Предраг Милошевић извршио нову редакцију опере, уз ревизију целокупног текста и одређене измене у оркестрацији. Иначе, дело је први пут изведено у Београду 19. јануара 1911. године, у „Опери на булевару" Жарка Савића, а под управом аутора.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић