Мирослав Ивановић: Влaдимир Соловјов и руска филозофија права (3)

Филозофија права Владимира Сергејевича Соловјова, најзначајнијег руског мислиоца друге половине 19. века, представља својеврстан одговор на затечено стање правне и филозофске мисли његовог времена, и то не само у Русији већ и у Европи. Како запажа Мирослав Ивановић, два важна аспекта његове филозофије, и филозофије његових следбеника, данас поново постају актуелна.

Први је Соловјовљево инсистирање на моралу као базичној категорији друштвених односа, па у том смислу и на његовој важности у праву. Данас се много говори о моралној кризи, а теоријски ниво у друштвеним наукама ову констатацију не успева да претвори у добро осмишљену проблематику и евентуално понуди решења. Проблеми у вези с моралом и правом које су поставили Соловјов, као и његови следбеници Павел Иванович Новгородцев и Николај Николајевич Алексејев, могу бити покретач за креативну научну полемику.

Други проблем превазилази право у ужем смислу речи, а реч је о кризи идеологије. И овде су следбеници Соловјова већ на самом почетку социјалистичког преврата указали на неминовну пропаст марксизма. Осим поменутих следбеника, довољно се сетити бројних филозофа од који су Иван Иљин, Сергеј Булгаков и Николај Берђајев међу најпознатијима. Као решење овог проблема понуђена је алтернатива, кад је реч о Русији, у виду идеологије евроазијства. Алексејев је био један представник ове значајне и бројне групе врхунских мислилаца тадашње руске емиграције. Данас смо сведоци оживљавања идеја евроазијства у виду неоевроазијства код данашњих утицајних мислилаца као што су Александар Панарин и Александар Дугин, пише Мирослав Ивановић.

Уредница Тања Мијовић.