Јеленa Васиљевић и Иван Миленковић: Шта је солидарност?

Солидарност је тешко ухватљив појам, лакше је утврдити шта солидарност није (емпатија, на пример) него шта јесте. Истовремено, јасно је да је солидарност неопходна за функционисање савремених политичких заједница. Тамо где солидарности нема политичке заједнице, напросто, пропадају. Оно на шта Јелена Васиљавећ нарочито скреће пажњу, јесте условљеност солидарности и институција. Тамо где имамо снажне институције које артикулишу солидарност - дакле није све препуштено самоорганизовању грађана који, као приватна лица, пружају помоћ сиромашнима, или мигрантима - солидарност је већа, а политичка заједница чвршћа. Тамо, пак, где су институције слабе или разорене солидарност постоји само у траговима и таква се заједница, неминовно, распада. Питање је, само, да ли солидарност претходи нституцијама, или је њихов учинак.

Упозорава, међутим, Васиљевић, да појам солидарности крије у себи једну неотклоњиву напетост: солидарност уме да послужи као реторичка фигура. Десничарски и профашстички режими умеју да се позивају на солидарност унутар такозваних ексклузивних заједница, па уместо еманципаторског учинка солидарност показује конзервативне и разорне учинке. Позивање, на пример, на етнонационалну солидарност, солидарност са сопственим народом, по природи искључује солидарност са онима који нису „нашег рода", или барем са онима који су изабрани као непријатељи (што је нужност сваког националистичког прегнућа). У таквим случајевима солидарност добија тамне и злослутне тонове.

Уредник Иван Миленковић