Стереорама – Белканто са старих плоча

Некад и сад – Поређење интерпретација: Арија кнегиње Еболи (O don fatale) из опере „Дон Карлос” Ђузепа Вердија

Када је мецосопрански фах у питању, издвајају се два подфаха: ниски тзв. алтовски и високи, тзв. „фалкон”. Овај други карактеришу високи регистри и изражајност драмских сопрана. Редак фах, данас практично непостојећи, крајем 19. и почетком 20. века био је веома цењен, па је улогу кнегиње Еболи, у својој опери Дон Карлос, Верди наменио управо таквом гласу. Ова рола је одувек била резервисана за врхунске певачице, које је красио глас великог тонског опсега и богатства изражајних могућности. А срце те улоге открива се у једној арији (O don fatale), коју ћемо слушати у интерпретацији великих мецосопрана међу којима и Ебе Стињани, Ђулијета Симионато, Федора Барбијери. Ради поређења, слушаћемо и певачице млађих генерација, које представљају оперу с краја прошлога века, попут Агнес Балтсе, Ширли Верет, Елене Обрасцове и других.

Аутор: Горан Поткоњак

Стереорама – Белканто са старих плоча

Програмска шема

Коментари