Језик, књижевност, простор – говори Јелена Андрејић

Проблеме свакодневне егзистенције у простору Јелена Андрејић разматра користећи као пример романе Сола Белоуа, чија тема хуманизма модерног доба стоји наспрам места/простора у који је смештен појединац сукобљен са срeдином и сопственим идентитетом. Циљ је показати како долажењем до индивидуалне спознаје кроз призму простора и измештањем из њега у неки нови и непознат, али ипак довољно покретачки свет, појединац може пронаћи себе и свој идентитет који, пак нема толико везе са тим где је, већ са тим како и колико заиста живи у простору који га окружује. Јунаци Белоуових романа, попоут Хендерсона, краља кише и Децембра једног декана, морају да доживе искуство измештања из сопствене средине да би покушали (и чак успели) да спознају истинску срећу постојања и смисао живота.

Позивајући се на теорије Левефра, Сертоа и Шерингема о простору свакодневног где егзистенција постоји per se, а надовезујући се на Фукоову теорију хетеротопије, Јелена Андрејић проблематизује појам простора као димензије која, поред времена, може бити један од кључних фактора у препознавању идентитета и смисла битисања. Свакодневни живот се своди на егзистенцију у којој доминира рутина, како у спољашњем тако и у унутрашњем животу, и стога је неопходно сагледати могућност хетеротопијског огледања у оном другом простору, где је рутину заменила истинска вредност живота, срж егзистенцијалног бића човека, и где је потребно отићи само да би се могли вратити - себи, закључује ауторка излагања.

Следећег четвртка и петка наставићемо емитовање снимака са овог научног скупа.

Циклус уређују Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.