Музеј звука

Виуела, или тачније „viuela de mano", је инструмент који се у Шпанији развијао упоредо са лаутом, коју је на крају потиснуо почетком 16. века. Иако је једна врста виуеле постојала у Италији, инструмент се ретко свирао изван Иберијског полуострва, а и када је био коришћен, на њему је углавном извођен репертоар за лауту.

Збирка Ел Маестро Луиса Милана, штампана 1536. године, представља први пример кохерентне колекције комада карактеристичних за ово поднебље и ову епоху. Интересантно је да су исте године у Венецији, Милану и Нирнбергу штампане значајне табулатуре дела за лауту, чији су аутори били Франческо да Милано, Ђовани Антонио Кастелионо и Ханс Нојзидлер. Овај процват музикалија везаних за жичане инструменте може се објаснити појавом све већег броја извођача-аматера, чије је свирање лауте или виуеле било симбол префињене културе и образовања. Миланов Ел Маестро је био једна од првих инструменталних табулатура штампаних на Пиринејском полуострву, а посвећена је Жуану III, краљу Португала. У овој збирци, Луис Милан се појављује у улози композитора и педагога, будући да спис обилује дидактичким упутствима, попут оног да би било пожељно да се почетник прво упозна са полифоном музиком (канто де органо/canto de organo), како би потом лакше савладао свирање на виуели. Овај савет открива оригиналан приступ аутора, јер инструменталисти тог доба, најчешће нису били упознати са узусима компоновања вокалне музике, начинима њене нотације или правилима извођења.

Уредница Ивана Неимаревић