Мајстори барока

Немачки композитор Јохан Филип Кригер рођен је 1649. године у Нирнбергу. У детињству је основно музичко образовање стицао под туторством нирнбершких музичара Јохана Дрексела, који га је подучавао техници свирања инструмената са диркама, као и Габријела Шица који га је упознао са енглеском и севернонемачком традицијом музицирања на гудачким инстурментима. Са шеснаест година одлази у Копенхаген, где наставља да се образује на двору, из области компоновања и оргуљског музицирања. Познато је да је Јохан Филип Кригер почетком осме деценије 17. века радио на двору у Бајројту прво као оргуљаш, а потом и као капелмајстор, а након тога одлази у Италију где је добио прилику да стекне додатна знања. Године 1677. постављен је на место диригента на двору у Халеу, да би након смрти грофа Августа 1680, његов наследник Јохан Адолф Први, преселио двор у Вајсенфелс, где је Кригер радио као капелмајстор и на тој позицији је остао све до своје смрти, 1725. године. Управо у Вајсенфелсу, Кригер је почео да документује своја дела, захваљујући чему имамо увид у његов стваралачки опус од 1684. године. Претпоставља се да је написао преко две хиљаде кантата од којих је седамдесет шест остало сачувано, затим двадесет опера, и велики број кончерта гроса и трио соната.

Представићемо дванаест трио соната за две виолине и басо континуо Јохана Филипа Кригера које су објављене у збирци из 1688. године. Поменимо да је десет година касније, Кригер компоновао још једну збирку састављену из дванаест трио соната за виолину, виолу да гамба и басо континуо. Композиције из обе збирке, демонстрирају утицаје севернонемачке традиције, пре свега због инструментације, док је због виртуозног третмана виолине Кригер близак традицији италијанских барокних мајстора. Одликују се разноврсношћу тема и ритмичких патерна, а мелодијска компонента је обликована у односу на могућности инструмента. Басо континуо излази из оквира пуке хармонске пратње, учествујући често у богатој полифоној разради фактуре.

Аутор емисије Јелена Дамјановић