Хроника Трећег програма

Књига Гордане Шкорић Филозоф културе Ернесто Граси прва је студија о овом немачко-италијанском филозофу који је живео од 1902. до 1990. године, а значајан је пре свега по оригиналном покушају обједињавања античке и посебно ренесансне филозофије са феноменологијом и схватањима Мартина Хајдегера. На овим просторима Граси је прилично добро познат – учествовао је на Корчуланској летњој школи, на цреском симпозијуму о Франи Петрићу 1979. године, држао је курс Марксизам и филозофија егзистенције у оквиру Интеруниверзитетског центра у Дубровнику, често је гостовао на Филозофском факултету у Загребу, а у Београду му је још 1974. године штампана књига Теорија о лепом у антици.

По речима Лина Вељака: „Гордана Шкорић започиње своје разматрање Грасијеве филозофије проблематизирањем естетике. Такав поступак оправдан је увидима у антитетичност естетичког и метафизичког концепта у оквирима сувремене филозофије (што се у радикалној варијанти формулира кроз поставку према којој метафизичко мишљење носи сигнатуру неадекватног друштва присиле, а естетика бива заставом слободе), сукладно чему би се естетичко мишљење испоставило као оно које се тиче саме језгре мишљења; оно није мишљење естетичара него естетичких мислилаца, а то су сви проминентни мислиоци данашњице (па стога и Ернесто Граси). На проблематизирање естетике у контексту сувремене филозофије и Грасијева мјеста у њој надовезује се ауторичино проблематизирање система, којим се имплицира Грасијево сврставање на страну субјективног мишљења, насупрот равнодушном објективизму рационалистичке филозофије, какву у довршеном облику представља Хегелова филозофија. Насупрот повјерењу у снагу обвезатнога рационалног мишљења којему је страна свака неодређеност, сувремени мислиоци попут Хусерла, Хајдегера, Гадамера (али и Витгенштајна) ће – у базичној сугласности с антихегеловским импулсима Шопенхауера, Кјеркегора и Ничеа – довести језик у средиште филозофијске проблематике, а управо ће то обраћање властитом свијету језика представљати оквир Грасијева приступа баштини обиљеженога придавањем примата проблему метафоре (иако је – како то ауторица с правом истиче – Граси изворне потицаје добио од Викоа, укључујући посебице Викоову антитезу спрам Декартова рационализма)”.

Уредница емисије Тања Мијовић.