Уметност интерпретације – Рикардо Мути

Рођен 1941. године у Напуљу, Рикардо Мути је студије клавира завршио на Конзерваторијуму у родном граду, а композиције и дириговања на Конзерваторијуму Ђузепе Верди у Милану. Након победе на конкурсу за диригенте Гвидо Кантели 1967. године, започео је каријеру као главни диригент и музички директор оперског фестивала Мађо музикале у Фиренци, где ће се задржати више од деценије. Током овог периода Мути привлачи пажњу музичке јавности и изван граница Италије, те од 1971. године узима учешћа на сцени Салцбуршког фестивала као интепретатор Моцартових опера, а од наредне године све чешће гостује и за пултом Филхармонија оркестра из Лондона. На месту шефа диригента овог ансамбла ће 1973. године одменити Ота Клемперера.

Развијајући разгранату диригентску праксу на оперским и концертним сценама, Рикардо Мути је током осамдесетих година био на месту диригента оркестра Миланске Скале, а за ово време био је и редован гост Берлинске и Бечке филхармоније са којом је наступао и на популарним новогодишњим концертима у чак четири наврата. Велики познавалац оперског репертоара, Мути се током последњих деценија протеклог века посебно афирмисао као интерпретатор опуса Ђузепа Вердија, али и бројних других композитора на најзначајнијим оперским сценама попут Миланске Скале, Метрополитена, Бечке државне опере и других. Поред тога је, као концертни диригент, извео и снимио широки репертоар симфонијске и концертантне литературе, фокусирајући се на остварења епохе класицизма, романтизма и раног двадесетог века.

Ангажован студијски музичар, Мути је до данас остварио импозантан дискографски опус који броји више десетина албума оперског, симфонијског и концерантног жанра. На издањима кућа Сони класикал, Филипс и нарочито И-Ем-Ај за који је реализовао највећи број снимака, похрањена су његова антологијска тумачења која улазе у сам врх савременог извођаштва. Нарочито заинтересован за музику Александра Скрјабина, овај диригент је забележио целокупан симфонијски опус руског симболисте, а у емисији ћете чути Скрјабинову Другу симфонију у це-молу опус 29, коју Мути изводи са Филаделфија оркестром. Настојећи да оваплоти композиторов широки романтичарски замах реализован унутар комплексних тематских кругова који се протежу од суптилиних лирских до афективних драмских расположења, Рикардо Мути оркестар обликује као кохерентну звучну целину у којој бројни солистички наступи инструмената бивају тек дискретно истакнути. Док живахним ритмичким линијама којима обилује Симфонија Мути придаје извесну тежину постигнуту вајањем великих звучних маса тутија, дискретни мелодијски цртежи подржани су готово бестежинским, прозрачним позадинским вибрирањима гудачких и дувачких инструмената...

Аутор емисије: Стефан Цветковић