Трибине

Сабрана дела Радована Белог Марковића (2)

У другој вечерашњој емисији ТРИБИНЕ Оља Василева говори о Марковићевој књизи „Паликућа и Тереза милости пуна”.

Недавно објављивање Сабраних дела Радована Белог Марковића – у 13 књига, са антологијски конципираним прегледом критичке рецепције овог опуса и са комплетном пишчевом библиографијом – представљало је повод за организовање научног скупа на којем је једно од средишњих питања било одређивање природе Марковићеве поетике. Иако су се његови први текстови појавили још1976. године, Радован Бели Марковић дуго је погрешно сврставан међу ауторе "реалистичке прозе", махом, зато што је таква квалификација одговарала идеолошким потребама некадашње књижевне критике. Стога су учесници овог скупа, уз покретање нових тема везаних за упадљиву оригиналност Марковићеве употребе језика, првенствено настојали да одговоре на специфично поетичка питања његовог опуса – о померању или релативизовању граница између литерарних родова, о видовима интертекстуалности (цитатима, пародији, пастишу), о поигравању са конвенцијама нарације, природи слике света (изграђене на гротескном и фантастичном градиву) или, на пример, о особеној Марковићевој топонимији, као лудичкој транспозицији стварних места из колубарског краја.

Циклус су приредили Јасмина Арсеновић и Предраг Шарчевић