Милорад Беланчић: Филозофске мрвице

Мрвица је, по дефиницији, нешто мало и нешто што је отпало од целине. Мрвице, попут зрнаца песка, могу да направе респектибилну гомилу, а могу да остану издвојене, без икакве везе са препознатљивом целином и да постоје, или се изгубе, у својој сићушности.

Филозофске мрвице Милорада Беланчићa, кратки и наизглед разбацани огледи о темама филозофским, али и политичким, уметничким, или, напросто, свакодневним, управо рачунају на двосмисленост садржану у појму (или опису) мрвице: мрвица, отргнута од целине, исувише је мала да би се одржала сама (бива, напросто, пометена са стола), али ако чине гомилицу мрвице почињу да се примећују и да образују препознатљив облик. Ипак, и на гомилици мрвице остају делови издвојени из некакве целине, мале целине које не припадају нигде. У гомили мрвица свака је мрвица за себе. Оно, међутим, чиме се Беланчић непрестано поиграва у својим текстовима, јесте игра стварања смисла тамо где нам смисао, барем на први поглед, измиче. Наиме, нећемо лако уочити везу између малих филозофских огледа, сваки се чини целином која нема везе са целином која јој претходи, или целином која долази после ње. Али то је начин гледања који је одређен старим метафизичким поставом по којем целина долази пре делова. Дакле, целина је унапред дата, а делове дефинишемо само у односу на ту целину. Беланчић преокреће ствар и фрагмент ставља на прво место, допуштајући игру смисла и са смислом, игру у којој правила нису унапред дата. Другим речима, од умећа играча зависи и смисао који ће се појавити (ако се уопште појави).

У првих неколико емисија, из дела насловљеног "Сенка филозофије" можете пратити огледе "Кога је брига за филозофију", "Нужност деседиментације", "Збуњујући неуспех", "Повратак критици", "Сабласт метафизике", "Традиција које нема", "Упокојење аутора", "Истина истоветна са собом", "Непрегледност уметности", "Беда заједничког живота", "Повратак одговорности" и другe.

Чита Марица Милчановић. Уредник циклуса Иван Миленковић.