Читај ми!

"Дечје ствари" и "Стуб сећања српске културе - есеји Миодрага Павловића"

Гошће данашњег Гутенберговог одговора су Зорана Опачић и Маја Радонић

Нова књига "Дечје ствари" професорке са Учитељског факултета у Београду Зоране Опачић, представља важну монографску студију коју обједињује појам модерности у поезији за децу од половине 20. века, све до сасвим савремених песника. У троделно компонованој књизи, Зорана Опачић тумачи промене које су се у претходним деценијама догодиле у тумачењу, разумевању, али и мисли о позицији, месту и самој суштини поезије за децу или дечје песме. Појединачна поглавља посвећена су знаменитим српским песницима који нису стварали искључиво, али великим делом јесу за децу. Међу њима су: Десанка Максимовић, Душан Радовић, Љубивоје Ршумовић, Мирослав Антић, Бранислав Петровић.

Са Зораном Опачић разговарамо о појму дечије песме, класификацији, намени, статусу чуда и самом феномену дечје песме.


Монографска студија "Стуб сећања српске културе - есеји Миодрага Павловића" Маје Радонић представља прво систематично тумачење есејистичког дела једног од највећих српских песника друге половине 20. века. У овој књизи тумачи се развојни лук, али и теоријске доминантне попут ревалоризације, превредновања и систематизовања поезије у првом реду у Павловићевој знаменитој "Антологији српског песништва", али и другим есејима сабраним у чак 20 појединачних књига.

Са Мајом Радонић о конзистентним мерилима Павловићеве есејистичке делатности, смислу есеја, његовој литерарности и утицају који је имао на српску књижевну сцену у протеклим деценијама.

Разговоре води: Јована Милованчевић