Филозофија и фудбал – између насумичности игре и детерминизма корпоративног бизниса

Источно римско царство је у првих неколико векова свог постојања изгубило све особености античке културе и трансформисало се у мање-више типичну средњевековну хришћанску државу, али један рудимент старог Рима упорно је опстајао и задржао се све до X века после Христа. Биле су то хиподромске деме, нешто између спортских клубова, навијачких организација и политичких странака, које су своје условне „филијале“ имале у свим већим градовима Царства. Нешто слично можемо видети и у наше време – не само да култни фудбалски клубови имају своје навијачке групе широм света, него се фудбал као убедљиво најпопуларнији глобални спорт налази на удару свих великих цивилизацијских потреса нашег времена.

Није ствар само у томе да телевизија – некада неприкосновени медиј који гори попут кућног огњишта у сваком дому – данас овај традиционални статус задржава само када су у питању спортски преноси, а пре свега утакмице Светског првенства или Лиге шампиона у фудбалу. Читав низ филозофских питања данашњице прелама се кроз причу о фудбалу – питања као што су комодификација и корпоративизација културе, дигитализација модерног живота, политике идентитета, демократија и политика руље, чак и само питање сврхе живота и места човека као слободног бића у каузално детерминисаном спољном свету, све се то прелама кроз ову наизглед фриволну праксу „губљења времена“. Када на то додамо чињеницу да се фудбал има своје етику, естетику, политику и, речју, филозофију – није никакво чудо што теоријске расправе о овом социокултурном феномену далеко превазилазе оквире задњих страница дневних новина.

Како се фудбал укршта са филозофијом и њеним дисциплинама и у ком смислу се појам „филозофије“ примењује у фудбалском контексту, како нам фудбал помаже да се оријентишемо са крупним филозофским питањима данашњице, на који начин ова игра испипава и мапира границе модерног друштва и како се њена улога мењала са временом, објасниће нам филозоф Милош Миладинов, асистент на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић