„Велика трка”‒ Београд 1939. године

„У башти Колосеума дочекало их је џезирање оркестра. Забављао је пуне столове. Добро је да су купили карте на време. Испред биоскопа радио је тапкарош… Дим цигарета је стизао одасвуд, дуван се осећао на карамел и покошену траву, уплетен у живу музику и чаврљање публике. Из ћошка баште стизао је мирис роштиља. Ћумурски дим је обавијао башту попут беле магле. Да није поветарца, заклонио би оркестар на подијуму. И да не свира, оркестар је био атракција. Само биоскоп је могао да састави слано и слатко, а да буде укусно за слушање. Хармоникаш је свирао џез глисандо који је пратила обоа. Саксофон је џемовао, а писак трубе повремено расцепљивао мелодију. Гитара је чекала свој ред, наслоњена о позорницу.”

„Саксофониста је наједном поскочио на столицу. Заљуљао се у соло деоници. Инструмент му је висио на црној узици око врата. Публика је пљескала, клатећи се напред-назад као точак локомотиве која хвата залет. Како год се звала та салата од музике, дизала је главе и чаше… Млаз соде из сифона разбио је италијански ризлинг. Шприцер је пенио у чаши, смирујући се полако у перле које су се пеле по златастој течности. Ванила кампари сода послужена је у високој чаши са стопицом чији је влажни обод био уваљан у шећер; нису очекивали тај ниво од баште биоскопа.”

(Из новог романа Ненада Новака Стефановића „Велика трка”)

Гост овонедељне Ризнице је књижевник Ненад Новак Стефановић, а повод нашем сабрању је његов нови роман „Велика трка”.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић