Портрет уметника: Ханс Сваровски, диригент

Као диригент био је ангажован у оперским кућама у Хамбургу, Берлину, Цириху, Грацу, као и у Бечкој државној опери, Филхармонији из Кракова, Бечком симфонијском окрестру и Бечкој филхармонији, Краљевском шкотском националном оркестру, али је сарађивао и са бројним дургим ансамблима. Цењен као извођач, педесетих година прошлог века, постеје кључна фигура у музичком животу пре свега као педагог. Класа дириговања на Музичкој академији у Бечу (коју је водио од 1946. до смрти 1975. године) изнедрила је велики број диригената који су касније имали мање или више успешне каријере. Међу њима су Зубин Мехта, Клаудио Абадо, Иван и Адам Фишер, Жак де ла Кот, Хесус Лопез, Кобос, Марис Јансонс, Ђузепе Синополи, али и Урош Лајовиц некадашњи шеф диригент Београдске филхармоније.

Сваровски је сматрао је да диригент не сме „наметати себе" музици, већ мора да разуме структуру и стил дела до најситнијих детаља. Његов приступ музици био је изразито аналитичан и подразумевао је јасну архитектуру форме, строгу контролу темпа, транспарентну оркестарску текстуру и одсуство сентименталне романтизације. И управо зато, постоји мишљење да је у неким аспектима антиципирао и историјски информисану извођачку праксу - нарочито када је реч о инсистирању на артикулацији, ритмичкој прецизности и поштовању оригиналног текста.

У данашњој емисији, коју уређује и води Маја Чоловић Васић, портрет Ханса Сваровском ћемо осликати музиком Јоханеса Брамса, Јохана Штрауса, Рихарда Вагнера, Густава Малера и Петра Чајковског.