Коло срских сестара

Коло српских сестара основано је 1903. године, на празник Велика Госпојина, 28. августа у Београду. Оснивачка скупштина, којој је присуствовало око три хиљаде жена, одржана је у сали „Коларац” на Позоришном тргу. Као грађанско, женско, патриотско, хуманистичко, културно-просветно друштво, дужност, која је била превасходна за Коло српских сестара, чијем је називу „кумовао” Бранислав Нушић, била је да помаже нашем народу изложеном турском и арнаутском терору у јужној Србији и Македонији после неуспелог устанка за ослобођење 1903. године.

Идеја о стварању овог друштва потекла је од сликарке Надежде Петровић и Делфе Иванић, образоване жене, тада наставнице у Скопљу, удате за дипломату од каријере Ивана Иванића, из угледне породице, од оца Ивана Мусића, херцеговачког војводе. После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, Коло српских сестра у свом програму негује изразито југословенску идеју, тако да се међу његовим чланицама налазе и жене других вера. После трогодишњег рада, 1906. године излази из штампе први број часописа Кола српских сестара под називом „Вардар”, штампан у форми календара. Излазио је једном годишње и први део је био црквени календар за ту годину, а други део су чинили књижевни текстови, фотографије, поучни текстови, рекламе…

Последњи број „Вардара”, праве народне читанке, изашао је 1941. године.

Рад Кола српских сестара од немерљивог је значаја за нашу историју, a забрањиван је три пута ‒ у време Првог и Другог светског рата, као и после доласка нове власти 1946. године. Од 1990. обнавља се рад Кола српских сестара.

Гошћа овонедељне Ризнице је Данијела Крунић, председница Кола српских сестара у Београду, са којом разговарамо о историјату Кола српских сестара, садашњим околностима и будућим циљевима овог удружења жена.

Аутор и водитељ емисије је Душанка Зековић.