О радикалном скептицизму и теоријама завере

Било да говоримо Сократовој иронији, Барклијевом антиматеријализму, или Фихтеовом идеализму, филозофи су одувек били на гласу као – да употребимо потентан савремени израз – тролови. У питању су људи који се питају питања ради, који доводе саговорника у неприлику сталном каскадом контрааргумената од којих је на многе принципијелно немогуће дати одговор и који су спремни да ставе знак питања чак и ствари које сваки „нормалан и образован човек“ сматра саморазумљивим. Неки међу њима су у тим својим запиткивањима били толико озлоглашени, да су засновали читаве школе мишљења чија су питања са више (а најшешће са мање) успеха побијана вековима након њихове смрти. Пироновство, академизам, картезијанство, барклијевство, хјумовство, све су то различити називи за филозофски правац који најчешће називамо радикалним скептицмом – учењем које брани аргументе да човек мало шта о свету који га окружује уопште може да зна, а оно што може, углавном само посредно и без теоријске извесности.

Али ако су ови радикални аргументативни сценарији практично миленијумима били забава за беспослене филозофе у њиховој академској (sic!) доколици, у наше време они су постали – свакодневица. Довољно је неопрезно кликнути на погрешан линк на екрану мобилног телефона и можемо упасти у праву Керолову „зечју рупу“ са чије друге стране нас чека свет који нема никаквог смисла, али има своју необичну и бизарну логику. У том свету је све непостојано – слетање на Месец било је снимљено у Холивудском студију (и режирао га је лично Стенли Кјубрик), шефови светских држава уопште нису људска бића, већ људи-гуштери, голубови не постоје већ представљају глобални (голубални?) систем тоталног надзора грађана планете. Најхрабрији ће чак тврдоглаво показивати мапе које „доказују“ да је земља равна плоча, на бескрајну фрустрацију добрих ђака који, у својој немоћи да ове насртљиве тролове оповргну и обесхрабре, смишљају појмове попут „лажних вести“, „постистине“ и „теорије завере“ како би ова врста интелектуалне саботаже могла једноставно да се дисквалификује. Да ствар буде још гора, злоупотреба и манипулација овим дисквалификаторским изразима само је дала ветар у леђа новом поткопавању ауторитета, што политичара и економиста, што научне и академске заједнице.

Шта је радикални скептицизам и у каквом односу стоји према теоријама завере, како се органски развило толико неповерење према стварности која нас окружује, да ли је популарност оваквих субверзивних ставова пошаст или благослов за науку, и како се према њима треба поставити, објасниће нам филозоф, епистемолог и професор Филозофског факултета у Београду Машан Богдановски.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић