Живот и смрт Џона Ленона – о опасним лицима, лажним револуцијама и стварним ликвидацијама

Популарна англосаксонска изрека која се приписује енглеском деветнаестовековном историчару Хенрију Томасу Баклу каже да „велики умови расправљају о идејама, осредњи умови о догађајима, а ситни умови о људима“. С времена на време, међутим, појаве се људи који до те мере обележе велике догађаје епохе, и до те мере својим животом и радом отеловљују идеје које су је обележиле, да нам разговор о њима и њиховим судбинама доноси више сазнања о њиховом времену него што би могло да нам пружи неко историјско или социолошко дело. И мада су такви људи најчешће били државници, војсковође и ратници, одмах уз њих стоје уметници, поготово они чији су животи нераздвојно уплетени са њиховим делом, а чија смрт из тог дела природно происходи. Један такав великан „догађаја и идеја“ је свакако и енглески музичар, песник и кантаутор Џон Ленон. Славни Ливерпулац рођен је 9. октобра 1940., а убијен 8. децембра 1980. године, па се ове године испуњава 45 година од његове смрти и 85 година од његовог рођења.

Свако ко је имао прилике да посети Њујорк, није могао, а да не примети колико се Леноново присуство и даље осети у том граду. Ленонове фотографије и књиге су свеприсутне код уличних продаваца сувенира и на том немилосрдном тржишту издржавају конкуренцију актуелних звезда и звездица америчке и глобалне естраде, Ленонов меморијал у Централ парку – подигнут недалеко од места где је убијен и назван по његовој песми Поља јагода – непрекидно је затрпан цвећем, а приликом певачевих рођендана и годишњица ту се спонтано скупљају Њујорчани да певају његове песме до касно у ноћ. Али нису једини. Сасвим недавно, председник Венецуеле Николас Мадуро, изразио је свој пркос америчкој хегемонији, али и наду да ће његову земљу заобићи још једна америчка „хуманитарна интервенција“, јавно певајући чувену Ленонову песму Замисли. Ленонов парк и споменик налазе се и у центру социјалистичке Хаване, иако је режим Фидела Кастра за живота забрањивао песме и музику Ленона и Битлса као буржоаско-капиталистичко кукавичје јаје. Кастро и Мадуро се очигледно држе оне Херодотове да човека смрт одређује у већој мери него живот.

Ко је био Џон Ленон и зашто дан-данас о њему причамо, да ли је заиста био безбедносно опасно лице или патријарх свих модерних лажних револуционара, да ли је био апостол радничке класе или симбол америчког капитализма, и да ли је његово бунтовништво прегазило време или има и даље да нам поручи нешто вредно слушања, о свему томе ћемо разговарати са композитором и музичким продуцентом Марком Коном.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић