Књига између реликвије и фетиша – зашто и колико и даље читамо?

У Београду пре мало мање од месец дана одиграо се Фестивал епске фантастике који је привукао доста пажње публике и читав низ високопрофилних гостију. Иако је фестивал имао мноштво различитих садржаја везаних за различите уметности и облике разоноде, за нас је он повод да се – у ишчекивању редовног Сајма књига који почиње у следећу суботу – посветимо питању модерне читалачке културе у Србији, а и шире. Наиме, „епска фантастика“ је на светску културну сцену ступила као примарно књижевни жанр, да би се одатле радијално ширила у друге уметности – стрип, илустрацију, музику, филм, видео-игре итд. За све то време, књижевност је и даље била везивно ткиво које је успостављало мостове између различитих уметничких праваца, она је представљала заједничку страст за различите супкултуре и главни извор прича које су се преносиле у друге медије. И то се некако видело и на овом Фестивалу, који је имао класични облик модерног конвенцијског вашара – са такмичењима у костимирању, мултимедијалним изложбама, турнирима игара на табли, радионицама за фарбање минијатура и сл. – али су у центру свега ипак била књижевна издања и гостовања аутора из света књиге.

Природно се, међутим, поставља питање да ли су епска и научна фантастика са својом живом и шароликом културом некакви изузеци који потврђују правило (или бар много суморних предсказања) о томе да писана уметност губи своју релевантност. На крају крајева, тиражи светских бестселера чак и у тим популарним жанровима почивају више на сили привлачности супкултуре и политике идентитета, него на снази речи као такве. У том контексту, лако се стиче утисак да је класична, чиста и непатворена књижевност постала нека врста културног фетиша и статусног симбола, али да је њена културна релевантност сведена на конзервацију класика и својеврсни културни елитизам – као што се већ у великој мери десило са класичним сликарством, опером, позориштем, па у одређеним смислу чак и филмом.

Које је место књиге и читања у модерној светској и српској култури, који су актуелни читалачки трендови, да ли је фантастика нарочито отпорна на изазове времена и шта је будућност читања и књижевности уопште, о свему томе ћемо разговарати са преводиоцем и писцем Иваном Јовановићем Најтфлајером.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић