Слика и код – ликовно изражавање у време бенјаминовске апокалипсе

Гост „Гозбе“: Срђан Шаровић

„Визуализуј то“; „прошарај то мало неким сликама“; „може ли то у облику инфографике?“; „убаци илустрације у видео и утростручиће ти се прегледи“; „то сада све иде преко инстаграма“ итд. итд. Визуализација и ликовна комуникација представљају императив модерног друштва и довољно је погледати свуда око себе и видети читаво море корпорација, организација и државних институција којe се са сваког зида, са сваког екрана, из сваког излога, из крошњи дрвећа, са возила градског саобраћаја, одеће и чак обнажене људске коже боре за сваки секунд наше пажње и сваки угао нашег видокруга. У свеопштој какофонији информација, реклама и статичког шума модерне цивилизације, једини начин да се нека конкурентна порука избори за пар секунди под сунцем јесте да се „оптимизије“, односно управо да се уподоби, уприличи и уобличи у једну ликовну „инфобомбу“ и да се нада да ће њена експлозија бити довољно јарка и видљива да на тренутак на себе привуче наш иначе беспомоћно изгубљени фокус.

Као да ситуација није била довољно безнадежна и пре, као катализатор у овај хераклитовски кошмар додата је тзв. „вештачка интелигенција“, односно читава породица „аутоматских генератора слика“, које су омогућиле фамозним „доносиоцима одлука“ да нас својим визуалним информацијама бомбардују неупоредиво брже, а неупоредиво јефтиније, на тај начин додатно разарајући структуру наше визуалне спознаје, али и остављајући у процепу велики број уметника и графичких радника, чији је посао и иначе био веома незахвалан, напоран и недовољно исплатив. Међутим, ни човечанство није пасивно гледало како се матрикс јефтиних слика и текста мења за матрикс још јефтинијих слика и текста које представљају дериват већ постојећих интернет садржаја. Ми, потрошачи, конзументи и реципијенти, ми, пасивна публика, почели смо да реагујемо на ову реестетизацију простора који нас окружује. И наша реакција је била – естетска.

Како се модерна визуална комуникација прилагођава поплави аутоматски генерисаних слика, како препознајемо „лажну“ о „праве уметности“, зашто нам се вештачка уметност не допада и како се ликовна естетика прилагођава новонасталим околностима „неограничене репродукције уметности“, разговараћемо са мултидисциплинарим уметником и естетичарем Срђаном Шаровићем.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић