Разумевање, превођење и магијска моћ (енглеског) језика

Гошћа „Гозбе“: Ана Кузмановић Јовановић

„Колико језика знаш, толико вредиш“, понављали су нам наши родитељи када смо били деца, а и ми, вероватно, нешто слично причамо својој деци – уз један мали додатак. Када им објашњавамо да је лепо и пожељно говорити, читати и разумети „што више језика“, уобичајено је да додамо нешто попут „наравно, енглески се подразумева, енглески се мора знати“. Ова незаобилазност и неумитност највећег светског језика, језика чије се учење у школама у Србији почиње већ у првом разреду основне школе (у Београду је чак уведена настава енглеског језика у вртиће) има и своје негативне последице по саму англојезичност – све чешће се може чути да је енглески толико свеприсутан, па самим тим и нема нарочите потребе да се посвећује његовом учењу, јер ће се, овако или онако, „покупити успут“. Али „овако“ није исто што и „онако“, и начин на који се енглески језик као, јелте, „the страни језик“ ужљебљује у српску словесност и културу отвара велики број језичких, идеолошких, али и филозофских питања.

Прича постаје још занимљивија када се погледа из перспективе изучавања и праћења других језика. Знање руског, шпанског, кинеског, па чак и немачког језика више није императив за било шта, па самим тим култура ових језика остаје у оквирима фасцинације, страсти, љубави, посвећености и радозналости. Самим тим, културни мостови које наши слависти, хиспанисти, скандинависти, арабисти и остали успостављају са културама чије језике изучавају много више подсећају на културне дијалоге старих времена – дијалоге којим су руководили академски образовани заљубљеници у страни језик и културу – него што је то случај са хаотичним, необузданим и неконтролисаним продором енглеског у све поре српског културног живота.

Колико вреди знање страних језика (у ери Четџипитија), шта данас подразумева превођење са једног језика на други, каквом магијом располаже енглески језик у српској култури и језичким праксама, и какве ћемо језике говорити у будућности, питаћемо професорку хиспанистике и преводитељку Ану Кузмановић Јовановић.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић