Музика за неми и рани звучни филм

У данашњој емисији Време музике уредница Горица Пилиповић подсећа на улогу музике у првим годинама кинематографије, тј. на остварења истакнутих композитора везана за филмску уметност.

Блиставом музичком шалом Чарлија Чаплина из филма „Модерна врeмена” почињемо причу о музици за неми и рани звучни филм. Заправо, осврнућемо се на неколико карактеристичних примера везаних за стваралаштво неких истакнутих композитора. Наравно, Чаплин је у овом контексту само један неодољиви изузетак, а „Модерна времена” су још увек неми филм у којем се први пут чуо његов глас док пева ову бесмислену, комичну песмицу. Било је то 1936, само неколико година пошто је постало могуће да се синхронизују музика и звук на целулоидној траци. До тада, музичку пратњу би обезбеђивао биоскоп, било у виду грамофона било кроз ангажман музичког бенда, или најчешће само пијанисте. Јер, било је незамисливо да се филм гледа без музике. Она би успостављала потребну атмосферу и наглашавала одређене драмске моменте. И имала је још једну врло важну улогу – да покрије гласно зујање пројектора. У почетку је била импровизована, пијаниста је, наравно, био упознат с радњом филма, а с проналаском нове технологије, од 1929. појавила се и нова професија – аутор филмске партитуре.