Песме Милорада Петровића Сељанчице

Песме улазе у народ.

Певају се на селима, прелима, на славама, свадбама.

Певају се и по кафанама. Понесен садржајем и мелодијом, певач заборавља чију песму пева. Чудна је судбина неких наших песника. Њихове песме су им још за живота постале популарне, да су тако одлетеле у народ и поистоветиле се са народним творевинама.

Народне песме које се често емитују на програму Радио Београда везане су за име песника Милорада Петровића и његову заборављену збирку под називом „Сељанчице", чији је назив остао песнику као књижевно име. Прошле су деценије од његове смрти, али ко данас не зна песме „Јесен стиже, дуњо моја", „Мој дилбере", „Мој јаблане", „Играле се делије" и друге. Петровићева поезија, захваљујући мелодијама, остала је да живи у народу. Многи песници пожелели би ту част.

Емисију уређује и води: Драгана Маринковић