Читај ми!

Годвинова цивилизација - Има ли још смисла говорити о (анти)фашизму

Гост „Гозбе“: Немања Девић

Чувени „Годвинов закон“ представља челично правило комуникације на интернету које гласи: „Како онлајн расправа постаје дуже, вероватноћа прављења поређења која укључују нацисте или Хитлера тежи јединици“. „Закон“ је формулисао амерички адвокат и колумниста Мајк Годвин далеке 1990. године (2012. је као појам ушао у Оксфордски речник енглеског језика), и већ тада се он темељио на чињеници да су лако препознатљиве идеолошке меме „Хитлера“, „нацизма“ или „фашизма“ постале толико разводњене и ослобођене реалног историјског садржаја, да се практично могу применити на – било шта.

Три деценије касније, можемо рећи да живимо у својеврсној „Годвиновој цивилизацији“, у којој је „Хитлер“ (праћен све карикатуралније приказаном галеријом историјских зликоваца) постао етикета која се лепи свакоме, свуда, и сваким поводом, док су појмови који су некада означавали радикално зло – фашизам, нацизам, али и геноцид – постали једва нешто више од каменице која се сваком приликом може бацити према својим политичким противницима. Mutatis mutandis, исто важи за појам „антифашизма“, којим се, како се чини, данас највише ките управо морални наследници Трећег рајха.

Колико појмови фашизма и антифашизма данас имају смисла, шта у наше време подразумева „борба против нацизма“, ко је победио историјски фашизам и ко су данас њихови наследници, и колико је антифашистичко наслеђе (систематски) обесмишљено у Србији – одговориће нам историчар Немања Девић.

Аутор Гозбе: Никола Танасић

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије