Свет без боје и музике - О забораву уметничког образовања

Гост „Гозбе“: Марко Новаковић

У непрекидној расправи о стању државног образовног система у Србији, која често поприма облик отвореног сукоба између родитеља и наставника око тога како би требало да изгледа школско образовање српске деце, чини се да су највећа колатерална штета – уметнички предмети. Подразумева се да су ликовна и музичка култура само „поправљачи просека“, који не би требало да од детета изискују било какав нарочит напор и који нипошто и ни у којем случају не би смели да се „негативно одражавају на успех у школи“. Последица овог (варварског) односа према самом појму образовања јесте да се развој уметничких склоности младих људи приватизује и препушта специјалистичким уметничким школама које су „само за талентоване“ и – подразумева се – само за имућне. Истовремено, уметност се, уместо активности која би требало да испуњава и боји живот сваког образованог (sic!) појединца оставља закржљалом на нивоу „активности за децу“, а затим заборавља у сивој и озбиљној свакодневици „одраслог човека“.

Колико је уметничко образовање формативно важно, зашто и деца и одрасли треба да разумеју, али и да стварају уметност, коју врсту емотивне и интелектуалне потребе она испуњава, како се манифестује модерна цивилизованост, а како модерно варварство, разговараћемо са филозофом и естетичарем др Марком Новаковићем.

Аутор Гозбе: Никола Танасић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво