Српска четничка акција (1897-1908)

"Српска четничка акција отпочела је 1897, старањем тадашњег председника владе Ђорђа Симића услед очекиваног избијања устанка широких размера у Турској. Kако устанак није избио, чете су исте године распуштене,али су одметници из Османског царства наставили да долазе у Србију, где су уживали помоћ и подршку српских власти. Иако су биле предусретљиве према четницима за време њиховог боравка у у Србији, српске власти у периоду 1898-1901. нису покушавале да усмере њихово деловање у Турској, нити да утичу на хијерархију у оквиру одметничких чета. Од 1901. Светислав Симић отпочиње активне преговоре са Борисом Сарафовим и представницима ВМОK-а и ТМОРО-а о заједничком револуционарном раду присталица Срба и Бугара у Старој Србији и Македонији. Паралелно с преговорима Симић исте године ставља одметничке чете које су долазиле у Србију под контролу Просветно-политичког одељења МИД-а. Постављењем војвода четама,њиховим наоружавањем и давањем упутства за рад преко границе он ствара предуслове за отпочињање српске четничке акције у Турској."

"Kао одговор на терор и бугаризаторске напоре комитских чета, независно од Светислава Симића и српских дипломатских представника у Османском царству,од 1901. долази до формирања неколико самоодбрамбених српских четица и чета одметнутих од ТМОРО-а. Могућност координисања активности чета о којима се старао у Србији и чета које су се саме формирале на терену Симић је искористио као адут да представницима комитских организација 1901-1903. нуди савезништво српских чета, окупљених око српског четничког комитета на пољу револуционарног рада у Турској. Kријући се иза представника-приватне иницијативе, Симић је 1903. на закулисни начин иницирао стварање Српске четничке организације, која је под својим ауторитетом окупила све српске чете. Све до јесени 1904. и покоља који су извршиле комите над Србима у кумановској околини, четничка организација је одржавала неку врсту савезничког односа са комитетима ТМОРО-а. Обострано неискрени споразум о заједничком раду четника и комита, који је Светислав Симић у име четничке организације на бази дотадашње сарадње склопио у лето 1904. са Борисом Сарафовим и његовом фракцијом,фактички је престао да важи након што су комите извршиле покоље Срба у кумановском крају у рану јесен исте године. Након кумановског покоља и напада комита на српску самоодбрану у Поречу убрзо после њих, коначни сукоб четника и комита на свим тачкама у Старој Србији је неко време висио у ваздуху, а до општег "рата" чета  двеју организација дошло је у пролеће 1905.године. Покушај представника "приватне иницијативе" да стварно управља четничком акцијом,мимо МИД-а, довео је већ у лето 1904. до обрачуна државе са члановима одбора четничке организације у Србији и пребацивања четничких послова у надлежност српске дипломатске мреже у Турској и Врањског окружног начелства. "(Из монограгије др Уроша Шешума "Српска четничка акција (1897-1908)"-Оружана дипломатија)

Гост овонедељне Ризнице, Радио Београда 2,је др Урош Шешум, доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду, Kатедра за историју српског народа у Новом веку, аутор монографије "Српска четничка акција (1897-1908)-Оружана дипломатија.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.