Дирљива прича о путу ка искупљењу осуђеника на смрт

У суботу, 20. децембра емитоваћемо снимак нове продукције опере Мртав човек хода америчког композитора Џејка Хегија.

Најизвођенија савремена опера у последњих двадесетак година, премијерно изведена у Сан Франциску 2000, а у Метрополитену први пут на отварању текуће сезоне, представља адаптацију револуционарних мемоара сестре Хелен Прежан, који су такође инспирисали изузетно успешан и културолошки значајан филм редитеља Тима Робинса са Шоном Пеном и Сузан Сарандон у главним улогама. Прича говори о уласку сестре Прежан у свет који окружује осуђенике на смртну казну, у коме је најпре духовни саветник једног затвореника, а затим полако, али неумољиво, постаје подршка свима које чека иста судбина. Оно због чега су књига и филм привукли тако велику глобалну пажњу, управо је и оно што је ово дело учинило тако природним избором за оперску сцену; а то су морална сложеност и дубока нијансираност тема и ликова. У претварању изворног материјала у упечатљив позоришни комад, композитор Џејк Хеги и либретиста Теренс Мек Нели спојили су двојицу затвореника о којима се говори у књизи у један измишљени лик, Џозефа Де Рошеа, док је Хеги написао партитуру која подсећа на стил писања и говора сестре Хелен: директан, неусиљен и непоколебљиво искрен, али не без дубоког разумевања љубави и човечности у сваком од нас.

Иначе, Сестра Хелен Прежан (р. 1939) постала је монахиња у Kонгрегацији сестара Светог Јосифа са 18 година и започела је своју службу међу осуђенима на погубљење 1982. Своја искуства је, осим у књизи Мртав човек хода, забележила и у касније објављеној аутобиографији Ватрена река: Моје духовно путовање (2019), у којој детаљно описује своје буђење и освешћивање у хришћанској доктрини социјалне правде.

Шездесетдвогодишњи амерички композитор, Џејк Хеги познат је по свом оркестарском и хорском стваралаштву, сарадњама оствареним са разноврсним уметницима и посебно захваљујући сценским делима, међу којима се (осим опере Мртав човек хода) издвајају и Моби-Дик из 2010. и  It's a Vonderful Life из 2016. Либретиста Теренс Мекнели, који је 2020. преминуо у 82.години, био је водећи амерички драматург, сценариста и добитник бројних награда Тони и Драма Деск за драме као што је Љубав! Храброст! Саосећање! (1995) и мјузикли Пољубац жене паука и Ragtime из 1998. године. Мекнелијева посвећеност опери била је очигледна у његовим представама Лисабонска травијата (1989) и Masterclass (1995), као и у његовом учешћу у Оперском квизу током суботњих радијских преноса из Метрополитена.

Опера Мртав човек хода, иако заснована на догађајима из стварног живота из касних 1970-их и раних 1980-их, премештена је у савремено доба, јер су питања о вредности и моралу смртне казне и даље релевантна. Саме локације евоцирају стварна места из живота сестре Хелен: Kућу наде, у веома сиромашном крају Њу Орлеанса; дугачак пут ка државном затвору Луизијане у Анголи; сам затвор, који је и даље највећи амерички објекат са максималним обезбеђењем у коме на извршење казне чекају осуђеници на смрт.

Представљајући ову тако америчку причу, Хеги је компоновао партитуру уроњену у амерички народни музички језик (изграђену око ликова и њихових унутрашњих сукоба), а не отворену дебату о смртној казни. Улога сестре Хелен је написана за лирски мецосопран, са преовлађујућим нижим регистрима, којима се дочарава суштинска приземност лика, док се горњи опсег користи како би се изразио његов идеализам. Музика Џозефа Де Рошеа га у почетку приказује као окорелог криминалца – са оштрим, кратким фразама – али постепено открива његове страхове, крхкост и урођену људскост. Обе улоге захтевају класични оперски вокализам, можда највише у дуету на врхунцу II чина, када поново проживљавају детаље Џозефових ужасних злочина и емоција које су уследиле. Важна улога Џозефове мајке, писана је за мецосопран који својим гласом успева да пренесе дубоку патетику, али и да изрази и текст и подтекст својом музиком. Партитура се, међутим, не зауставља на портретима ликова: амбијентална музика такође има велики значај, укључујући песме на радију у ауту, рокенрол у стилу Елвиса Прислија и химну традиционалног звука чије се значење мења када се чује у различитим ситуацијама — она је радосна прослава када је изводи школски хор, али добија значење дубоке медитације када је a cappella пева сестра Хелен на крају опере.

Оперу Мртав човек хода је на сцену Метрополитена 26. септембра 2023. године поставио Иво ван Хове. У њој Џојс Ди Донато тумачи улогу сестре Хелен, Рајан Мек Kини је Џозеф де Роше, Латоња Мур је Сестра Роуз, а Сузан Грејем, која је пре 20 година играла Сестру Хелен, тумачи Де Рошеову мајку. Ансамблом Меторполитена диригује Јаник Незе Сеген.

Уреднице преноса су Горица Пилиповић и Маја Чоловић Васић.

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво