Читај ми!

Терминатори из супермаркета – роботска апокалипса какву нисмо очекивали

Гост „Гозбе“: Слободан Антонић

Када су европски утописти на преласку XIX и XX века замишљали комунизам, један од честих мотива била је представа да ће технолошки прогрес у будућности омогућити делегирање већине изнурујућих, репетитивних и нехуманих послова машинама, што ће човечанству оставити простор да се бави поезијом, уметношћу и филозофијом. Да ствари нису тако ружичасте било је јасно свакоме ко мало познаје историју – почеци индустријске револуције у енглеској текстилној индустрији довели су до масовне пауперизације сеоског становништва, коју је Томас Мор (иначе отац свих утописта) описао јетком фразом „овце су појеле људе“. Радничка класа по европским градовима такође није гледала на механизацију производње кроз ружичасте наочаре – различити лудистички покрети устајали су против нелојалне конкуренције машина од XVIII века па све до нашег времена.

Нове технологије, а пре свега дигиталне платформе које се у јавности популарно називају „вештачком интелигенцијом“ (AI), већ неколико година изазивају огромне таласе на тржишту рада. Почетком ове године у Румунији се појавила законодавна иницијатива да се послодавци обавежу да плаћају доприносе за аутоматске касе у супермаркетима, само још један у низу аутомата који остављају без посла стварне људе. У једном од највећих штрајкова у историји Холивуда, једна од горућих тема било је и коришћење еј-ај платформи да се замени рад стварних уметника – укључујући сценаристе, музичаре, али и саме глумце. Ситуација је још гора на огромном тржишту тзв. „фриленсера“, који се масовно истискују са низа техничких и креативних послова, а који по дефиницији немају никакву социјалну заштиту. У свему томе новост представља то што машине сада не угрожавају само егзистенцију радника по земљама трећег света, већ долазе да „преотму посао“ и добростојећој глобалној средњој класи.

Какав је утицај нових технологија на сферу рада и производње, како вештачка интелигенција трансформише економију и друштво и колико нам се приближила „роботска апокалипса“, питаћемо социолога Слободана Антонића.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво