Филм и слобода (и филмови о слободи)

Класична холивудска кинематографија у зениту типично се схвата као аспекат пројекције тзв. „меке моћи“ америчке империје. Мимо било каквих пропагандних намера (а оне су свакако постојале), Холивуд на свом врхунцу, чак и када је био убитачно критичан према америчком друштву, политичкој и економској олигархији и колонијалним интервенцијама, истовремено је утврђивао слику о Америци као „земљи слободних“ – да живе како хоће, да трагају за својом срећом онако како мисле да треба, и, ако им је до тога стало, чак и да се боре против властитог друштва и државе.

Две ствари су се догодиле у међувремену. Прво, квалитет америчке кинематографије је опао – и у апсолутном смислу (у поређењу са властитим класицима), и у релативном смислу (у поређењу са остварењима које производе кинематографије других култура). Друго, опала је и америчка (а са њима и западна) способност да се критикују властите позиције боље него што то чине њихови геополитички противници. Док стари холивудски филмови и даље пројектују „меку моћ“ Америке-која-више-не-постоји, нови филмови у све већој мери представљају наративно силеџијство, културни диктат и отворену пропаганду.

Народи света који су – попут Срба – добар део своје савремене историје провели истовремено у конфронтацији са америчком империјом и у дијалогу са америчком (и глобалном) популарном културом постављају себи питање како сами да произведу оно што им је Холивуд некада пружао, а што више тамо не могу да нађу. И не, то није просто питање новца и техничких могућности, који су данас неупоредиво доступнији него пре сто или педесет година. То је питање слободе. Слободе да снимају филмови о себи, за себе, и невезано за спољне диктатате. Слободе да се води самостална културна политика која не зависи од наметнутих политичких, идеолошких и економских спрега. Најзад, то је питање оне исконске, античке слободе, да се (слободно) критикује властито друштво, (слободно) учествује у његовом обликовању, и (слободно) бори за његову – слободу.

Шта су нас класични филмови научили о слободи, а шта нас уче савремени, какве филмове снимају друштва која су слободна да се баве собом, и зашто се слобода данас памти само у затворима и гетоима, разговараћемо са редитељем Данилом Бећковићем.

Аутор Гозбе: Никола Танасић