Весели комад

У данашњем Времену музике уредница Горица Пилиповић представља скерцо, форму која се може појавити у различитим видовима – као самостална композиција и као део веће целине, обично сонатног циклуса, солистичког, камерног или симфонијског.

Термин скерцо, што на италијанском језику значи шала, среће се још од XVII века, када се односио на музички комад веселог карактера, али данашњи смисао добија тек у Бетовеново доба. Тада, наиме, преузима место менуета, дакле, трећег става у сонатном циклусу. Бетовен у својој Првој симфонији још увек користи менует иако он по темпу и карактеру пре одговара скерцу, али у Другој симфонји већ је и јасно назначено ‒ скерцо. Бетовен ће се тек у Осмој симфонији још једном вратити менуету. Остали аутори који ће бити поменути у овом контексту јесу Дика, Шуберт, Шопен и Стравински.