Каква је судбина домова војске у Србији?

Бројни објекти који су некада припадали клубовима војске, познатијим као домови војске, и данас постоје скоро у свим градовима у Србији. Представљали су неке од најзначајнијих културно-друштвених објеката у којима су се одржавале бројне културне манифестације. То су била места за окупљање и дружење свих генерација. Имали су и своје библиотеке, читаонице, куглане, терене за спорт, позорнице и баште, а упамћени су и по игранкама и турнирима... Данас су многи у веома лошем стању, напуштени и оронули, препуштени времену, продати или чекају да буду откупљени...

Један од таквих примера је и Дом Војске у Шапцу. Пројектант је био проф. др Владимир Бјеликов, архитекта из Београда. Изградња Дома ЈНА започета је 1960, а довршена 1962. године. Зграда, својим положајем у оквиру парцеле са уређеним зеленилом, просторном организацијом, обликовањем, конструкцијом, материјалима и детаљима, представља један од значајнијих примера модерне архитектуре шездесетих година XX века и поседује изузетне архитектонске, историјске и друштвене вредности у средини у којој се налази.

Ценећи значај који објекат Дома Војске поседује ‒ у урбанистичком, архитектонском и у друштвеном смислу ‒ Завод за заштиту споменика културе 2016. године ставио га је под заштиту државе као непокретно културно добро. Иницијативу за заштиту објекта покренуло је 30 архитеката из Шапца, да би им се придружили истакнути појединци, установе културе из нашег града, домаћа и међународна стручна удружења и грађани Шапца.

У Споровима у култури са гостима ‒ архитектама Александром Саватић, Маријом Николић и Марком Гавриловићем ‒ говоримо о томе како да грађани добију нове друштвено-културне центре, оно што су домови војске представљали некада и што би поново могли да буду у будућности...

Емисију води Тања Живковић.