Читај ми!

Мрђан Бајић „Непоуздани приповедач", Музеј савремене уметности Београд

У последњој овогодишњој емисији Знакова подсећамо на изложбу која је свакако привукла највише пажње у 2022. години.

На изложби „Непоуздани приповедач" у Музеју савремене уметности у Београду, која траје од 24. септембра 2022 до 23. јануара 2023, представљен је четрдесетогодишњи стваралачки опус Мрђана Бајића, једног од назначајнијих актера савремене уметничке сцене у Србији.

Иако је на свих пет нивоа Музеја сагледан целокупни опус уметника, ипак реч је више о анализи а мање о ретроспективи, јер је примат дат проблемима и контексту а мање хронолошком приказу. Поставком су обухваћени Бајићеви добро познати радови, као и низ нових који су урађени посебно за ову прилику. Посебан куриозитет представља нова ауторска интерпретација пројекта Yugomuzej која подразумева нову продукцију наменски рађену за актуелну изложбу.

Мрђан Бајић се на нашој уметничкој сцени појавио почетком осамдесетих година, и са колегама из своје генерације, пре свега са Драгославом Крнајским, Даријом Качић и Вељком Лалићем, извршио својеврсни преврат у дотадашњој модернистички схваћеној скулптури. Поводом Бајићеве изложбе у Салону МСУ, 1988, Јеша Денгри је записао: „Савремени скулптор је, у правилу, онај који мисли у облицима и материјалима, но скулптор 80-их зна да томе дода још једну особину - да буде онај који мисли у сликама у простору, да мисли у новонасталим предметним призорима". Другим речима, Бајић ствара скулптуре представе, чиме се уклапа у тадашња начела обнове слике. Након тих првобитних истраживања медијских потенцијала скулптуре и односа идеја-форма-простор током осамдесетих година, уследио је период Бајићевих интензивних испитивања тродимензионалности форме и изражајних могућности материјала, у које почиње да уводи архитектонско-конструкторску методологију, и на идејном и на извођачком плану, што је Лидија Мереник касније дефинисала термином скулптотектура, а који и до данас остаје кључни појам у тумачењима Бајићевог рада и поступака, даљих усложњавања и елaборирања скулпторских целина које су неретко подразумевале и вишемедијске изразе.

Поред скулпторских остварења у великом и малом (макетном) формату, на изложби су приказани и цртежи и колажи, који за аутора представљају део истраживачких процеса и свакодневне мисаоне праксе. Изложбене целине, такође, дају увиде у широк опсег тема којима се уметник бавио, у проницљиве и суптилне критичке рефлексије како историјско-друштвених, политичких, културолошких контекста и наратива овдашњих простора, најпре иницираних непосредним турбулентним дешавањима у последњој деценији XX века, тако и глобалних цивилизацијских феномена којима су обележена његова тематска интересовања последњу деценију и по.

Гост емисије биће Мрђан Бајић, дописни члан САНУ и професор на Факултету ликовних уметности у Београду.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво