Чекајући ветар

Еколошки магазин

Мини хидроелектране граде се у читавом свету, разлика је у томе да ли се поштују државни или "буразерски" закони. Шта у заштити река могу да ураде грађани, а шта позивање на закон - чућете консултанта Мирка Поповића и адвоката Сретена Ђорђевића.
Гурање река у цеви, до последњег осушеног камена са дна, популаран je начин изградње мини хидроелектрана на Балкану. Грађани и медији их гадљиво називају деривационим, али Ратко Бајчетић, потпредседник Зелене странке и стручњак за управљање водним ресурсима, каже да су то, ипак, попречне мини хидроекектране. Деривационе и не би биле толико лоше - оне реку секу на два дела, па бар нешто воде остане.

Удружење за бригу о животињама Тимочке крајине Бета бави се решавањем проблема везаним за власничке и напуштене животиње. Звучи сређено и моћно, али у пракси ови, углавном, млади људи, од свега што им је потребно, често имају само ентузијазам. Немају азил, недостаје новца за исхрану животиња, за стерилизације, а грађани им испред врата остављају куце и маце, па нека виде шта ће са њима. Ипак, ситуација је мало боља у односу на пре осам година, када су почели. Гост емисије је Милош Ђуричић.

Форум цивилног друштва Западног Балкана и канцеларије Фондације Хајнрих Бел у Сарајеву и Београду издали су документ који се тиче зелених тема, као реакцију на то што се на управо завршеном самиту у Лондону није говорило о заштити животне средине и енергетској транзицији, а то су теме које највише утичу на егзистенцију људи са ових простора. О томе говори Ведад Суљић.

Аутор и водитељ емисије је Александра Вукићевић.

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се