Ризница

Истраживања на археолошком локалитету Винча започео је професор Милоје М. Васић (1908-1934), а налази са ових ископавања чувају се у Народном музеју у Београду, док је мањи део у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду. Друго истраживање било је 1978. (Музеј града Београда), а од 1998. до 2018. започета је трећа серија ископавања, која је за циљ имала примену најсавременијих метода археолошких ископавања и документовања са широким укључивањем стручњака из разних области.

Винча је појам којим се обележава зенит европског неолита. Између 5300. и 4300. године п. н. е. Простори данашње Србије и централног Балкана постају културно средиште Европе, а на месту данашње Винче формирано је велико насеље. Археолошки налази из Винче, и других неолитских налазишта у овом делу Европе, променили су поглед на праисторијског човека. Остаци откопаних насеља говоре о развијеној култури живота, становања, потреби за уметничким и духовним изразом, цивилизацијском напретку. На раскрсници стратешких водених и друмских путева, Винча постаје највеће тржиште тадашње Европе. 

У данашњој Ризници, поводом нових истраживања Винче и изложбе Форензика древности - 20 година нових археолошких истраживања Винче, у Галерији науке и технике САНУ, гост је професор др Ненад Тасић, Филозофски факултет у Београду, Одељење за археологију, руководилац теренских истраживања у Винчи.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић